Noir et Blanc

Kao sto sam vec pisala, u mom postu O maloj crnoj haljini , ilustracije koje su me zadivile i inspirisale, a ujedno i pomogle da dam posebnu notu mom pomenutom postu, obecavaju mnogo i smatram da su kljuc do velikog uspeha koji ceka ovu mladu osobu.

Njegovo ime je Hayden Williams, on je talentovani dvadesetogodisnjak, cija je velika strast moda, ilustracije i dizajn. Od svoje trece godine, od kako je uzeo olovku u ruku, zaplovio je u modni svet, u kojem se poceo profesionalno baviti dizajnom sa svojih 15 godina. Ranije je crtao Diznijeve junakinje, kao i Jessicu Rabbit, Laru Croft i mnoge druge, a danas je ta njegova strast presla u profesionalne ilustracije i dizajne. Kako on sam kaze, nikad nije crtao odecu, koju zena ne bi mogla nositi u pravom zivotu, te jednog dana sanja da postane poznati dizajner zenske garderobe. Haydenova inspiracija su mocne, snazne, uspesne i sexy zene, koje znaju sta hoce i znaju kako to da dobiju. Inspiraciju jos pronalazi u modnim editorijalima, magazinima, kreacijama sa modnih pista, prijateljima i ljudima oko sebe. Omiljeni dizajneri su mu Donatella Versace, Elie Saab i Jason Wu, jer kako Hayden smatra, i oni, kao i on velicaju zensku lepotu i figuru. Za njega je poseban dogadjaj bio upoznavanje sa Rihannom. Naime, preko twittera joj je poslao neke od svojih skica, za koji su mu posluzile kao inspiracija fotografije sa njenog poslednjeg albuma Loud, jer ga je neopisivo podsecala na omiljenu Jessicu Rabbit. Ne ocekujuci odgovor, veoma se iznenadio kada ga je Rihanna, preko svog twitter naloga, pohvalila, pred ogromnim brojem fanova. Pozvala ga je da se sretnu nakon njenog koncerta, koji se odrzavao u okviru  turneje Loud i zatrazila mu da ponese neke od svojih skica. Od tada pa sve do sada, oni su u kontaktu i kako je i sam izjavio, veoma je polaskan sto je jedan od fanova njegovog rada, poznata pevacica, koja mu je oduvek bila inspiracija. Vecina haljina koje crta, idu skroz uz telo, pencil suknje, uske haljine, Hayden voli da vidi na zeni. Po njemu zena nije sexi, ako se razgoliti, nego kad zna da je istakne odecom na pravi nacin. Za 5 godina se vidi kao dizajner, sa dobrim timom iza sebe, koji bi mu pomogli da njegove skice, pretvori u realnost. Zeleo bi da se jednog dana vidi na Style.com ili Vogue stranici, pa kako bi to postigao, naporno radi i usavrsava se. Trenutno studira Fashion product Innovation na Ravensbourne univerzitetu. Talentovane i mlade ljude savetuje da ne odustaju, nikom ne daju da ih zaustavi, da se bore, usavrsavaju i da ce jedino tako doci do ispunjenja svojih snova.

Meni su se njegove skice, mnogo dopale, a vama ? Izdvojila sam par skica, a ostale mozete pogledati na :

 Facebook - HW

 Tumblr - HW

Jos jedan lenji ponedeljak je za mnom... Ususkan, udoban, pomalo tuzan, a opet s jedne strane prelep...

Jos jedna lepa godina se zavrsava, puna srece, ljubavi, nekih tuznih i setnih trenutaka, ali sad kad se osvrnem, mislim da nista ne bih menjala, jer za mene je 2011. godina bila savrseno nesavrsena, bas onakva kakva treba da bude.. Puno puta sam padala, svaki put ustajala, On je bio tu da mi pruzi ruku, kad nisam mogla sama... Postala sam snaznija, jaca, izdrzljivija... Srecna sam sto oko mene ima toliko dragih ljudi, koji su tu uvek za mene... Srecna sam sto u ovom iskvarenom svetu, jos imam  iskrenih i dobrih dusa.

Ovaj ponedeljak za mene je bio dan prelistavanja uspomena, prisecanja najrazlicitijih trenutaka, koje su mene stvorile kao osobu, osvrt na ispunjene zelje i one koje tek treba da se ispune... I sve sto mogu da kazem je DA! SRECNA SAM :)

20 godine proslog veka... Ljudi se oporavljaju od strasnog rata koji je razrusio cetiri carstva, doneo veliku epidemiju gripe, odneo mnoge zivote i milione zena nacinio udovicama. Ni jedan rat u proslosti nije toliko promenio drustvenu, psiholosku i ekonomsku sferu zivota kao sto je to ucinio Prvi svetski rat. Ali rat za posledice nije imao samo ruzne stvari, jer sada u posleratnom periodu svet je stvorio nove mogucnosti za zene tog doba. Zene su dobile pravo glasa i pravo polaganja vozackog ispita. Vise nisu bile sputavane, i polako su oslobadjane okova u kojima su bile u skoro svim sferama zivota. Jedino sto ju je sputavalo, je bila kruta i neudobna odeca, korseti, koji su stezali telo do maksimuma, izbijajuci vazduh i ogranicavajuci pokrete, veliki obodi sesira, koji su sakrivali lepotu lica i razni nepotrebni detalji, perje, cvetici, perlice, kako ih je Coco Chanel nazivala ''karnevalski detalji''.Opsta emancipacija zena dovela je do toga da kraca kosa, krace suknje i rukavi vise ne budu sramotni, isticala se lepota i sloboda zene. Do tada, crna boja je znacila samo jedno - zalost, i po misljenju elite bila je rezervisana samo za sluskinje i konobarice.

1926. godine u salonu Coco Chanel, jedne od najuticajnijih i najinovativnijih zena u istoriji mode svih vremena, rodila se mala crna haljina, savrseno skrojena, po nekim misljenjima bila je bez rukava, malo iznad kolena, a po drugim dugih rukava, ispod kolena, jer je Coco smatrala da su kolena veoma ruzna i da ih treba pokriti. Kako god bilo, mala crna haljina, postala je zastitni znak Chanela, simbol slobode, i postojan modni standard, koji se moze nositi kako nocu, tako u danju, u zavisnosti od prilike. Mala crna haljina je jednostavnog kroja, prijatnog materijala koji pruza slobodu tela i pokreta, svedena i bez dodatnih detalja, ustvari sva carolija koja pokrece transformaciju iz nocnih u dnevne varijante, kao i obrnuto, jeste u detaljima.

Kada se Coco Chanel prvi put pojavila u maloj crnoj haljini 1926. godine, poznanici su je zabrinuto pitali da li joj je neko preminuo. Oslobadjajuci zene korseta i uvodeci komotniju i prijatniju odecu, Coco je dala znacajan doprinos pokretu za prava zena. Ali ona sebe nikad nije smatrala feministkinjom, bila je talentovana, ambiciozna i zena od stila. Nikada nije zelela da kreira modele kakve ona sama ne bi nosila, zelela je da odeca bude prakticna, zenstvena, komotna, o cemu puno govori cinjenica da je mala crna haljina sasivena od zersaja, materijala koji je do tada bio rezervisan samo za ves. Mala crna haljina, poznatija jos i kao „Ford“ haljina, dobila je takvo ime od strane americkog Vogue-a, jer je poput automobila Forda, modela t, probudila veliko interesovanje, bila je siroko dostupma, i bas kao automobil proizvedena u samo jednoj boji, crnoj.

Negde sam procitala da za zenu mala crna haljina cini isto sto odelo cini za muskarca- ona je temelj svakog ormara i dobrog stila, i potpuno se slazem. Mala crna haljina odgovara svakom tipu gradje, i nema zene na kojoj ona ne izgleda savrseno. Jednostavna je i prakticna, pruza mogucnost transformacije i
odlican je lek za one dane, kada i pored prepunog ormara, nismo sigurni sta obuci. Upravo u tome lezi tajna njene postojanosti.

 

Hollywood i crno beli filmovi su znacajno doprineli osnazivanju male crne haljine na njenom tronu. Dug je spisak poznatih dama koje su je s uzivanjem nosile. Od Audrey Hepburn, koja je u savrseno skrojenoj haljinici, dugim rukavicama, biserima oko vrata i velikim naocarima na ocima, doruckovala kroasane ispred Tiffany-jevog izloga u Njujorku, preko Anite Ekberg ciije je kupanje u maloj crnoj haljinici u fontani Di Trevi, iz Fellinijevog Slatkog zivota i danas ostalo upamceno, pa sve do Lady D, Michelle Obame i ekipe iz serije Sex i grad.

Naizgled veoma jednostavna, mala crna haljina je oduvek predstavljala veliki izazov svakom dizajneru, koji teze da je iznova i iznova transformisu, da daju licni pecat, a opet zadrze osnovne karakteristike koje je imala i prva mala crna haljina, majka svih danasnjih MCH, izuzetne Coco Chanel. Danas, nema devojke koja u svom ormaru nema bar jednu malu crnu haljinu, a slobodno mogu reci da vecina poseduje i vise komada , osnovu dobrog izgleda i stila.

Ilustracije devojaka u crnim haljinicama, su rad izuzetno talentovanog dvadestogodisnjaka HW, ciji cu rad, detaljnije predstaviti u nekom od narednih postova :) Do tad, ako ste zavirile u svoj ormar, i niste pronasli crnu haljinicu, ili vam je sadasnja premala ili pretesna, trk u grad, u Zari sam videla jednu preslatku, koja vam moze posluziti i za Novu godinu, koja nam se polako priblizava.

Izvinjavam se zbog dugog odsustva, obaveze na fakultetu su me uhvatile u kostac, i nisam uspela da se posvetim svom blogu. Ali ga nisam u potpunosti zaboravila, te sam vam pripremila pricu o svili, svima omiljenoj cokoladi i dobrom vinu. Ja sam licno veliki ljubitelj cokolade u svim oblicima, velicinama, ukusima. Bilo da su mlecne, vocne ili sa velikim procentom kakaoa u sebi. Industrijski proizvedene ili rucno pravljene. Upakovane u celofan ili ukrasnu kutiju, kao poklon, idealne :) A tek kako volim dobro vino, belo, roze, crno... Sa kupinom... :) Nista lepse nego vece uz svece, voljena osoba, cokolada i vino... u svilenoj posteljini? da zagolica mastu...

Svila 

Prva svila se dobijala iz divljih dudovih svilaca, ciji je zivotni vek veoma kratak, cak do 2 meseca. Drvo duda je kasnije kultivisano i time su stvoreni bolji i kvalitetniji uslovi za ishranu svilaca. Jos od davnina razne varijacije divlje svile su se koristile u Evropi, Kini, Juznoj Africi, ali je njihova proizvodnja daleko manja od proizvodnje kultivisane svile. Divlja svila se teze boji od kultivisane, vlakna su gruba i smedje boje, dok se boje kod kultivisane vrste krecu od zute pa sve do sive boje. Iz jedne caure se dobija oko 1000m vlakna svile, dok na godisnjem nivou proizvodnja svile iznosi oko 110 milijardi kilometara svilenog vlakna.

Caura divljih svilaca, moze da se osteti prilikom razvoja leptira, tako da svilena nit bude dosta kraca. Svila potice iz Kine i smatra se da je tajna uzgoja svilca, kao i tajna proizvodnje tkanine iz njihovih vlakana brizljivo cuvana vise od 2000 godina, cak i pod pretnjom smrcu, tajna nije otkrivana.
Svila je primarni uzrok razvitka velikog trgovackog puta - Puta svile, koji je doprineo razvijanju medjusobno udaljenih civilizacija .putem razmene raznih dostignuca u oblasti nauke i tehnike, kao sto su papir, kompas, kalendar, barut, matematika i mnoge druge. Drugi svetski rat prekinuo je trgovinu svilom iz Japana, tako da je cena svile naglo porasla, pa je americka industrija pocela tragati za zamenom, te se pocelo sa proizvodnjom sintetike. Svila je kao tekstil, veoma zdrava i kvalitetna, dobar je izolator i cista svila je tesko zapaljiva. U istim dimenzijama jaca je od celika, ima veliku rastezljivost i antialergik je, pa se kao takva koristi za proizvodnju odece, guma za bicikle, torbe za topovski barut, hirurski konac, kao i za izradu vestackih krvnih zila.Godine 555, dva vizantijska monaha su uspela prokrijumcariti jajasca dudovog svilca, sakrivsi ih u bambusove stapove. S tim jajima i znanjem o nacinu uzgoja svilenih buba koje su stekli za vreme boravka u Kini, proizvodnja svile se prosirila izvan granica Kine. tako da, danas, svi dudovi svilci u Europi vode poreklo od tih prokrijumcarenih jajasca. Najveci proizvodjaci svile su Indija i Kina.

Prvi vinogradi podignuti su oko 6000. godina p.n.e , na mestu gde se nalaze danasnja Gruzija i Jermenija. Na tom mestu, pronadjena su najstarija orudja i alati za proizvodnju vina i uredjenje vinograda. Smatra se da su jos Egipcani i narodi iz oblasti Mesopotamije, poceli sa obradom grozdja, praveci od njega slatki sirup, odnosno vino. Egipcani su izmislili nacin da presuju grozdje, unapredili su tehnike uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina, a na obalama reke Nil su uzgajali vinovu lozu, i iz njene delte vino dovozili do tadasnjih najvecih gradova Mediterana. Minojska civilizacija na Kritu je odrzavala tesne trgovacke i kulturne veze sa Egiptom, tako da je sa Krita znanje o uzgajanju vinove loze i proizvodnji vina, preneseno na ceo Helenski svet.
Rimljani su najvise doprineli kalsifikaciji vrsta grozdja. Posmatrali su i belezili najbolje karakteristike kao i razna oboljenja vinove loze. Veliki broj pisanih podataka koje su drevni Rimljani ostavili za sobom govori o njima kao dobrim vinogradarima i vinarima. Rimljani su rasprostranili znanje o pravljenje vina u Francuskoj, Nemackoj i Austriji (duz doline reke Dunav).Uloga vina u religijskim obredima hriscanskih crkava pomogla je da se ocuva njegova proizvodnja i posle pada Rimskog Carstva.
Prateci putovanja Kolumba kao i drugih istrazivaca, znanja o proizvodnji vina i uzgajanju vinove loze su se premestala iz Starog Sveta u Meksiko, Australiju, Kaliforniju kao i Juznu Ameriku,
Danas su najveci proizvodjaci vina Italija, Spanija i Francuska.