Noir et Blanc

Kada sam bila mala, ni jedan dan nije mogao proći a da se ne igram sa svojom omiljenom lutkom. Imala je dugu smeđu kosu, zelene oči i predivne haljine. Volela sam da je oblačim, da joj pravim frizure, da je vodim na balove (imaginarne, razume se :), u grad, ma svuda je išla sa mnom, a i ja sa njom. Kada sam malo odrasla, prestale smo da se igramo, ali mi je ostala draga. Švrljajući po internetu naišla sam na Annu Wintour, i to od muslina, sa svojim prepoznatljivim stilom i bob frizurom, društvo joj je pravila njena prijateljica Grace. Dete u meni se probudilo :) Ove preslatke lutkice delo su umetnika i ilustratora Andrew Yang-a iz Njujorka.

Do sad smo vodili računa da uklopimo odeću uz torbu, cipele i nakit, a sad možemo da razmišljamo o uklapanju sa našim domom. :)

Lepe hemijske olovke, naliv pera, patentice, flomasteri, rokovnici, sveske, planeri, fascikle, stikeri, spajalice u boji, uvijači... =  Ljubav, bar što se mene tiče :) Koliko samo lepih svesaka imam u svojoj kolekciji, koje su toliko lepe, da mi je prosto žao da ih iskoristim. One "sede" i čekaju svoj poseban trenutak. Volim da planiram, škrabam po svom notesu, čekiram odradjene stvari, pravim liste onih koje tek treba da se odrade, liste zelja, zapisujem misli, ideje... Jednom rečenicom, volim da budem organizovana. Naravno da ne mogu uvek da ispoštujem plan koji sam napravila, jer život je toliko nepredvidljiv, da je prosto nemoguće da se stvari uvek odvijaju onako kako ste zamislili, ali ja volim da svoje misli i ideje, sređujem na papiru, još ako su ti papiri u boji, ili sa divnim linijama, ukrašeni ilustracijama, pa lepo uvezani u tvrd povez sa jedinstvenim dizajnom, bas onim koji se meni dopada, reči se po papiru same ispisuju:) Tehnologija je toliko uznapredovala, da papir i olovka polako padaju u zaborav, ali ima nas koji ni danas ne mozemo da im odolimo. Ako poznajete  osobu (Ili poznajete mene ;), koja kada prodje kraj knjižare zastane da pogleda šta to sve zanimljivo izlog krije, ili pak uđe unutra, eto samo da razgleda, mislim da bi joj najdraži i najlepši poklon bila lepa i jedinstvena hemijska olovka ili možda neki rokovnik, planer, sveska za ispisivanje misli, citata... Blizi se Nova Godina i Božić (znam da kalendarski još nisu blizu, ali kada krene hladno vreme, ja u mirisu vazduha, mogu da osetim praznike:), pa eto razmislite o tome...

Trenutno sam u potrazi za dobrim planerom, koji bi mi i po sadržaju, ali i po dizajnu odgovarao, pa ako imate predlog, slobodno ostavite komentar. :)

Kako ga nisam pronašla u nekoj knjižari, odlučila sam da ga sama napravim, tako da ovih dana vreme provodim na internetu tražeći odgovarajuće stranice, koje mogu lepo da sredim, kasnije ištampam i povežem u moj jedinstveni planer.

Za sve devojke kojima je hobi, a možda i posao, vodjenje bloga, a želele bi da imaju planer, koji bi im u tome i pomogao, pronašla sam za njih dobro rešenje :) Naime, devojka sa bloga confessionsofahomeschooler, je izradila odlične blog planere za 2012. kao i 2013. godinu, koji mogu besplatno da se skinu sa njene stranice. Odlično, zar ne ? :)

Planer za 2012. godinu

Planer za 2013. godinu

Kao što ste i sami mogli da primetite moda je moja velika ljubav. Još kao mala sam volela da crtam odeću i razne aksesoare na modelima sa dugim nogama, kojima sam i šminku i frizuru uskladjivala sa kombinacijom. Sećam se da smo se u osnovnoj (kod učiteljice), moje drugarice i ja, pretvarale da smo dizajnerke i da radimo u velikoj modnoj kući. Svake nedelje smo imali novu temu za crtanje, haljine za žurku, odlazak u školu i slično :) Od malih nogu, pa sve do danas, ljubav je rasla. Inspiraciju za odevanje, pronalazim svuda oko sebe. Inspirišu me razni modni blogovi, muzički spotovi, ljudi iz mog okruženja, priroda, pa i razne modne ilustracije. U jednom od prošlih postova (ovde), pomenula sam ilustratora Haydena Williamsa, čije ilustracije obožavam i čuvam u posebnom folderu, a sada bih vas upoznala sa jednom talentovanom devojkom, čije su me ilustracije takođe oduševile.

Crveni ruž (rouge - franc. crvena) je poput male crne haljinice, sexy, prefinjen i bezvremenski. Lako odoleva vremenu, trendovima i iznova mu se vraćamo. Smatram da svakoj ženi odgovara crvena boja na usnama, ali ne i svaka nijansa, niti bi svaka mogla da ga iznese na pravi način. Crveni ruž je daleki predak svim današnjim ruževima. On je svetlost dana ugledao još davne 1870. godine pod nazivom Ne m'oubliez pas' , što bi sa prevoda sa francuskog značilo, ne zaboravi me, i ni nakon 142 godine, nismo ga zaboravile. Ovo maleno delo u tubi, rad je čuvene francuske parfemske kuće Guerlain i kroz skoro vek i po, dobio je razne varijante u velikom broju nijansi pod potpisom mnogih poznatih i nepoznatih parfemskih kuća širom sveta. Ali ipak, bojenje usana doseže u daleku proslost. Još od pre 5000 godina, stanovnici drevnog grada Ur-a, nedaleko od Vavilona koristili su usitnjeno drago kamenje i njima bojili usne. Egipatska kraljica Kleopatra bojila je usne crvenom bojom dobijenom iz usitnjenih ružinih latica. Mnogi izvori govore i o tome, da su sastojci Kleopatrinog ruža  pored latica sadržali vazelin, mlevene bube i jajašca mrava. Ostale dame drevnog egipta, crvenu  boju dobijali su iz posebnih crvenih algi, koje su mešale sa jodom i bromom i ozbiljno sebi narušavale zdravlje. Jos u davna vremena je važila izreka lepota je bolna. Tokom zlatne ere islamske civilizacije, andaluzijski kozmetičar Abu al Kasim izumeo je krute karmine, koje je oblikovao u posebnim kalupima i dodavao par mirisnih kapi. Srednjovekovna crkva u Evropi ga je zabranjivala govoreci da su žene koje ga nose veštice i da trebaju biti proterivane u pakao. Plašeci se osude okoline, kao i crkve, prestrašene zene su ga prestale nositi, ali vec u 16. veku popularnost mu je vratila britanska kraljica Elizabeta I. Kraljica Elizabeta je popularisala stil porculanskog belog lica i krv crvenih usana, noseći ruž rezervisan samo za više staleže. Godine 1770. britanski parlament je doneo zakon koji je zabranjivao korišćenje ruža. Feministkinje su takođe bile protiv korišćenja crvenog ruža, smatrale su ga provokativnim i rezervisanim samo za prostitutke. I u doba renesanse (1350. - 16 vek), karmin je bio veoma popularan kako kod žena, tako i kod muškaraca. Na dvoru Ludviga XVI muškarci su koristili karmin kako bi naglasili konture lica naspram brkova i brade. Razvoj filmske industrije u Hollywoodu doneo je ogromnu popularnost crvenom karminu. Marilyn Monroe sa svojom plavom kosom i crvenim usnama bila je ambasadorka crvenog ruža kao i Elizabeth Taylor. Crveni karmin se tokom drugog svetskog rata sa usana glumačkih diva seli na usne običnih žena, predstavljajući sinonim za bolja vremena, dajući ženama glamur kakav do tad nisu imale.

Američka hemičarka Hejzel Bišop je 1950. godine izumela prvi dugotrajni ruž otporan na poljupce, a  1952. karmin je prvi put  reklamiran u novinama u kampanji pod nazivom "Fire & Ice". 60 godina kasnije, još uvek je popularan kao i tad i rado viđen na usnama žena (ne muškaraca, podrazumeva se :) ).

Crvena boja na usnama, crvena boja na noktima, ma da dodamo i malo crvene boje na đonove cipela? Dobile smo savršenu kombinaciju. Ne vrti me se u glavi od toliko crvene, ali od cene jednog modela Louboutin cipela koje mi se dopadaju, vrti mi se (student sam, razumite me:) ).

Opšte je poznato koliko mi žene volimo dobre cipele i ma koliko ih posedovale u svom cipelarniku nikad ih nam nije dosta i još ako su na štiklu, pa u špic, pa otvorene, zaobljene, više, niže, u ovoj boji u onoj, ma mogla bih tako do sutra. Loubotin nikad nije voleo reklamu, on smatra kako je crven đon sam po sebi reklama, pa znate za onu čitavu zavrzlamu kada je tužio YSL i špansku kuću ZARA jer su obe lansirale obuću sa crvenim đonom. Zbog čega mu je crvena boja veoma važna, objasnio je rečima :

'Crvena je u određenom kontekstu, kao što je Ferrari crven i Hermès narandžast. Čak i u industriji hrane, Cadbury je nedavno dobio slučaj protiv Nestléa zbog korišćenja ljubičastog pakovanja. Sve to dokazuje da boja igra veliku ulogu u indentitetu brenda. Ne kažem da crvena pripada meni. Ponavljam da je tu reč o određenoj crvenoj, koja se koristi na određenom mestu.' 

A znate li kako su nastale cipele sa crvenim đonom?

Kada je napokon dobio prototip cipela za kolekciju jesen/zima 1993/1994. godine, nije bio zadovoljan izgledom. Crna boja đona činila je njegovu cipelu beživotnom. Uzeo je sa stola svoje asistentice crveni lak za nokte, istresao ga na đon i krenuo bojiti, sa svakom kapi crvenog laka cipelu je vraćao u život. Razmišljao je da na svakoj cipeli đon oboji u drugu boju, ali je na kraju od te ideje odustao. “Crvena je više od boje, to je kao maramica koju elegantna dama ispusti u blizini muškarca koji je privlači.” 

Danas mnoge uspešne poslovne žene, glumice, pevačice, princeze, kraljice, koračaju kroz svet u cipelama sa crvenim đonom i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, jer kako je i J.LO jednom prilikom izjavila „Jeste da ubijaju, ali su najseksi cipele na svetu.”

Znam, nije me bilo dugo, obaveze i milion drugih stvari, sprečavalo je da se posvetim svojoj velikoj ljubavi modi, bar što se tiče blogovanja. Ali opet sam tu, i trudiću se da budem redovnija što se tiče postova. Dugo sam razmišljala koje će to biti teme koje ću prvo obrađivati na svom blogu, i odlučila sam da to budu decenije prošlog veka, kroz koje se moda mnogo menjala, oblikovala, evoluirala, i od kojih i današnji dizajneri ''kradu'' ideje. Pa da počnemo, udobno se smestite, i otplovite u zlatne dvadeste...

Dvadesete godine prošlog veka, pamte se kao zlatno doba, promena, muzike, mode i filma. To je doba, koje je garantovalo ispunjenje i najluđih snova, samo ako ste imali dovoljno hrabrosti da pojurite za njima. Nakon sto je Prvi svetski rat okoncan, ljudima je bilo potrebno nešto što će im pomoći da pobegnu od svojih problema i skrenu misli sa rata koji je ostavio teške posledice, okrenuli su se muzici (Jazz) i plesu. Ples koji je tada bio popularan ( Čarlston ), smatrao se čak i skandaloznim, jer je zahtevao mnogo kontakata sa plesnim partnerom, što je bilo vrlo neuobičaejno za tadašnje plesove. Klubovi su postali veoma popularni, u kojima se plesalo čak i do jutra. Tada je žena prvi put istupila iz svog doma, zakoračila pod svetla kluba, i prvi put počela da se zabavlja. Dvadesete godine, su postavile temelj savremene ženstvenosti. Žene su počele da nose šminku, težile su jarkim i upadljivim bojama, a kosa više nije bila skupljena i duga, već slobodno puštena i kratka sa uvojcima. Osim kose, skratila se dužina suknje i haljine, dekolte je postao dublji i naglašavao je lepotu ženskih grudi. Struk na haljinama spustio se niže ka bokovima, dok su steznici umanjivali grudi, simbolično predstavljajući jednakost sa muškarcima. Slavila se lepota, slavila se i pobeda feminističkog pokreta, što je imalo značajan uticaj na modu tog doba. Od oštrog konzervativnog ženskog izgleda, moda se transformisala u revolucioni muževan izgled, takozvani šiparica stil.
Do tada je bilo nezamislivo videti ženu sa jarkom šminkom, kratkom haljinicom, dubokim dekolteom, koja u jednoj ruci drži muštiklu, dok u drugoj čašu alkohola, koju celu noć lagano ispija i prinosi jarko crvenim usnama. Žena tog doba volela je da  igra čarlston do jutra. To je bila žena buntovnica, koja je odstupila od kuhinje, i kućnih poslova, željna radosti i zabave. Haljine koje je nosila, bile su šivene od lakog materijala (najčešće od čipke, koja je prianjala  uz telo), bez rukava, dužine iznad kolena, sa resama koje su prelazile ivicu haljine. Nosila je crne mrežaste čarape sa cipelama, koje su imale tanak kaiščić. Kaputi su obavezno imali okovratnik od krzna. U modu je ušao blještav nakit, duge minđuše koje su dosezale čak i do ramena, duge biserne ogrlice, skoro iste dužina kao haljina. Od boja su preferirane tamno crvena (usne i odeća) i crna (koja je do tad bila rezervisana samo za sahrane i služavke), ali kako se govori , pronalazak Tutankamonove grobnice, u mnogome je promenio estetiku toga doba, otkrivajući razne kombinacije boja - crno i belo, crveno i tamno plavo, zlatno i srebrno. Posvećivalo se puno pažnje kozmetici i ulepšavanju. Kosa je skraćivana da bi istakla lepotu vrata, a obrve su čupane kako bi naglasak bio na očima, neretko su obrve potpuno čupane i iscrtavane malo više od mesta gde su prirodno rasle. Umesto maskare su topile vosak, i nanosile ih stapićem na svaku trepavicu postepeno, umesto ajlajnera čađ. Težilo se aristokratskom čisto belom tenu, do kog su dolazile pomoću drobljenja pirinča do najsitnijeg belog praha, koje su nosile u metalnim kutijicama, nekada i obloženim dragim kamenjem na poklopcu. Sve je odisalo elegancijom. Jarka šminka, do tada, bila je rezervisana samo za glumice i prostitutke. 1926. godine u salonu Coco Chanel, rodila se mala crna haljinica, savršeno skrojena, a nedugo zatim svoju veliku popularnost doživeo je parfem Chanel No5.  Zlatne dvadesete su bile doba ludih žurki, revolucionarne mode, šverca alkohola i velikih ljubavi.