Crveni ruž (rouge - franc. crvena) je poput male crne haljinice, sexy, prefinjen i bezvremenski. Lako odoleva vremenu, trendovima i iznova mu se vraćamo. Smatram da svakoj ženi odgovara crvena boja na usnama, ali ne i svaka nijansa, niti bi svaka mogla da ga iznese na pravi način. Crveni ruž je daleki predak svim današnjim ruževima. On je svetlost dana ugledao još davne 1870. godine pod nazivom Ne m'oubliez pas' , što bi sa prevoda sa francuskog značilo, ne zaboravi me, i ni nakon 142 godine, nismo ga zaboravile. Ovo maleno delo u tubi, rad je čuvene francuske parfemske kuće Guerlain i kroz skoro vek i po, dobio je razne varijante u velikom broju nijansi pod potpisom mnogih poznatih i nepoznatih parfemskih kuća širom sveta. Ali ipak, bojenje usana doseže u daleku proslost. Još od pre 5000 godina, stanovnici drevnog grada Ur-a, nedaleko od Vavilona koristili su usitnjeno drago kamenje i njima bojili usne. Egipatska kraljica Kleopatra bojila je usne crvenom bojom dobijenom iz usitnjenih ružinih latica. Mnogi izvori govore i o tome, da su sastojci Kleopatrinog ruža  pored latica sadržali vazelin, mlevene bube i jajašca mrava. Ostale dame drevnog egipta, crvenu  boju dobijali su iz posebnih crvenih algi, koje su mešale sa jodom i bromom i ozbiljno sebi narušavale zdravlje. Jos u davna vremena je važila izreka lepota je bolna. Tokom zlatne ere islamske civilizacije, andaluzijski kozmetičar Abu al Kasim izumeo je krute karmine, koje je oblikovao u posebnim kalupima i dodavao par mirisnih kapi. Srednjovekovna crkva u Evropi ga je zabranjivala govoreci da su žene koje ga nose veštice i da trebaju biti proterivane u pakao. Plašeci se osude okoline, kao i crkve, prestrašene zene su ga prestale nositi, ali vec u 16. veku popularnost mu je vratila britanska kraljica Elizabeta I. Kraljica Elizabeta je popularisala stil porculanskog belog lica i krv crvenih usana, noseći ruž rezervisan samo za više staleže. Godine 1770. britanski parlament je doneo zakon koji je zabranjivao korišćenje ruža. Feministkinje su takođe bile protiv korišćenja crvenog ruža, smatrale su ga provokativnim i rezervisanim samo za prostitutke. I u doba renesanse (1350. - 16 vek), karmin je bio veoma popularan kako kod žena, tako i kod muškaraca. Na dvoru Ludviga XVI muškarci su koristili karmin kako bi naglasili konture lica naspram brkova i brade. Razvoj filmske industrije u Hollywoodu doneo je ogromnu popularnost crvenom karminu. Marilyn Monroe sa svojom plavom kosom i crvenim usnama bila je ambasadorka crvenog ruža kao i Elizabeth Taylor. Crveni karmin se tokom drugog svetskog rata sa usana glumačkih diva seli na usne običnih žena, predstavljajući sinonim za bolja vremena, dajući ženama glamur kakav do tad nisu imale.

Američka hemičarka Hejzel Bišop je 1950. godine izumela prvi dugotrajni ruž otporan na poljupce, a  1952. karmin je prvi put  reklamiran u novinama u kampanji pod nazivom "Fire & Ice". 60 godina kasnije, još uvek je popularan kao i tad i rado viđen na usnama žena (ne muškaraca, podrazumeva se :) ).

Crvena boja na usnama, crvena boja na noktima, ma da dodamo i malo crvene boje na đonove cipela? Dobile smo savršenu kombinaciju. Ne vrti me se u glavi od toliko crvene, ali od cene jednog modela Louboutin cipela koje mi se dopadaju, vrti mi se (student sam, razumite me:) ).

Opšte je poznato koliko mi žene volimo dobre cipele i ma koliko ih posedovale u svom cipelarniku nikad ih nam nije dosta i još ako su na štiklu, pa u špic, pa otvorene, zaobljene, više, niže, u ovoj boji u onoj, ma mogla bih tako do sutra. Loubotin nikad nije voleo reklamu, on smatra kako je crven đon sam po sebi reklama, pa znate za onu čitavu zavrzlamu kada je tužio YSL i špansku kuću ZARA jer su obe lansirale obuću sa crvenim đonom. Zbog čega mu je crvena boja veoma važna, objasnio je rečima :

'Crvena je u određenom kontekstu, kao što je Ferrari crven i Hermès narandžast. Čak i u industriji hrane, Cadbury je nedavno dobio slučaj protiv Nestléa zbog korišćenja ljubičastog pakovanja. Sve to dokazuje da boja igra veliku ulogu u indentitetu brenda. Ne kažem da crvena pripada meni. Ponavljam da je tu reč o određenoj crvenoj, koja se koristi na određenom mestu.' 

A znate li kako su nastale cipele sa crvenim đonom?

Kada je napokon dobio prototip cipela za kolekciju jesen/zima 1993/1994. godine, nije bio zadovoljan izgledom. Crna boja đona činila je njegovu cipelu beživotnom. Uzeo je sa stola svoje asistentice crveni lak za nokte, istresao ga na đon i krenuo bojiti, sa svakom kapi crvenog laka cipelu je vraćao u život. Razmišljao je da na svakoj cipeli đon oboji u drugu boju, ali je na kraju od te ideje odustao. “Crvena je više od boje, to je kao maramica koju elegantna dama ispusti u blizini muškarca koji je privlači.” 

Danas mnoge uspešne poslovne žene, glumice, pevačice, princeze, kraljice, koračaju kroz svet u cipelama sa crvenim đonom i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, jer kako je i J.LO jednom prilikom izjavila „Jeste da ubijaju, ali su najseksi cipele na svetu.”