Znam, nije me bilo dugo, obaveze i milion drugih stvari, sprečavalo je da se posvetim svojoj velikoj ljubavi modi, bar što se tiče blogovanja. Ali opet sam tu, i trudiću se da budem redovnija što se tiče postova. Dugo sam razmišljala koje će to biti teme koje ću prvo obrađivati na svom blogu, i odlučila sam da to budu decenije prošlog veka, kroz koje se moda mnogo menjala, oblikovala, evoluirala, i od kojih i današnji dizajneri ''kradu'' ideje. Pa da počnemo, udobno se smestite, i otplovite u zlatne dvadeste...

Dvadesete godine prošlog veka, pamte se kao zlatno doba, promena, muzike, mode i filma. To je doba, koje je garantovalo ispunjenje i najluđih snova, samo ako ste imali dovoljno hrabrosti da pojurite za njima. Nakon sto je Prvi svetski rat okoncan, ljudima je bilo potrebno nešto što će im pomoći da pobegnu od svojih problema i skrenu misli sa rata koji je ostavio teške posledice, okrenuli su se muzici (Jazz) i plesu. Ples koji je tada bio popularan ( Čarlston ), smatrao se čak i skandaloznim, jer je zahtevao mnogo kontakata sa plesnim partnerom, što je bilo vrlo neuobičaejno za tadašnje plesove. Klubovi su postali veoma popularni, u kojima se plesalo čak i do jutra. Tada je žena prvi put istupila iz svog doma, zakoračila pod svetla kluba, i prvi put počela da se zabavlja. Dvadesete godine, su postavile temelj savremene ženstvenosti. Žene su počele da nose šminku, težile su jarkim i upadljivim bojama, a kosa više nije bila skupljena i duga, već slobodno puštena i kratka sa uvojcima. Osim kose, skratila se dužina suknje i haljine, dekolte je postao dublji i naglašavao je lepotu ženskih grudi. Struk na haljinama spustio se niže ka bokovima, dok su steznici umanjivali grudi, simbolično predstavljajući jednakost sa muškarcima. Slavila se lepota, slavila se i pobeda feminističkog pokreta, što je imalo značajan uticaj na modu tog doba. Od oštrog konzervativnog ženskog izgleda, moda se transformisala u revolucioni muževan izgled, takozvani šiparica stil.
Do tada je bilo nezamislivo videti ženu sa jarkom šminkom, kratkom haljinicom, dubokim dekolteom, koja u jednoj ruci drži muštiklu, dok u drugoj čašu alkohola, koju celu noć lagano ispija i prinosi jarko crvenim usnama. Žena tog doba volela je da  igra čarlston do jutra. To je bila žena buntovnica, koja je odstupila od kuhinje, i kućnih poslova, željna radosti i zabave. Haljine koje je nosila, bile su šivene od lakog materijala (najčešće od čipke, koja je prianjala  uz telo), bez rukava, dužine iznad kolena, sa resama koje su prelazile ivicu haljine. Nosila je crne mrežaste čarape sa cipelama, koje su imale tanak kaiščić. Kaputi su obavezno imali okovratnik od krzna. U modu je ušao blještav nakit, duge minđuše koje su dosezale čak i do ramena, duge biserne ogrlice, skoro iste dužina kao haljina. Od boja su preferirane tamno crvena (usne i odeća) i crna (koja je do tad bila rezervisana samo za sahrane i služavke), ali kako se govori , pronalazak Tutankamonove grobnice, u mnogome je promenio estetiku toga doba, otkrivajući razne kombinacije boja - crno i belo, crveno i tamno plavo, zlatno i srebrno. Posvećivalo se puno pažnje kozmetici i ulepšavanju. Kosa je skraćivana da bi istakla lepotu vrata, a obrve su čupane kako bi naglasak bio na očima, neretko su obrve potpuno čupane i iscrtavane malo više od mesta gde su prirodno rasle. Umesto maskare su topile vosak, i nanosile ih stapićem na svaku trepavicu postepeno, umesto ajlajnera čađ. Težilo se aristokratskom čisto belom tenu, do kog su dolazile pomoću drobljenja pirinča do najsitnijeg belog praha, koje su nosile u metalnim kutijicama, nekada i obloženim dragim kamenjem na poklopcu. Sve je odisalo elegancijom. Jarka šminka, do tada, bila je rezervisana samo za glumice i prostitutke. 1926. godine u salonu Coco Chanel, rodila se mala crna haljinica, savršeno skrojena, a nedugo zatim svoju veliku popularnost doživeo je parfem Chanel No5.  Zlatne dvadesete su bile doba ludih žurki, revolucionarne mode, šverca alkohola i velikih ljubavi.