Svila, vino i cokolada...

by - 21:02



Izvinjavam se zbog dugog odsustva, obaveze na fakultetu su me uhvatile u kostac, i nisam uspela da se posvetim svom blogu. Ali ga nisam u potpunosti zaboravila, te sam vam pripremila pricu o svili, svima omiljenoj cokoladi i dobrom vinu. Ja sam licno veliki ljubitelj cokolade u svim oblicima, velicinama, ukusima. Bilo da su mlecne, vocne ili sa velikim procentom kakaoa u sebi. Industrijski proizvedene ili rucno pravljene. Upakovane u celofan ili ukrasnu kutiju, kao poklon, idealne :) A tek kako volim dobro vino, belo, roze, crno... Sa kupinom... :) Nista lepse nego vece uz svece, voljena osoba, cokolada i vino... u svilenoj posteljini? da zagolica mastu...

Svila 
Prva svila se dobijala iz divljih dudovih svilaca, ciji je zivotni vek veoma kratak, cak do 2 meseca. Drvo duda je kasnije kultivisano i time su stvoreni bolji i kvalitetniji uslovi za ishranu svilaca. Jos od davnina razne varijacije divlje svile su se koristile u Evropi, Kini, Juznoj Africi, ali je njihova proizvodnja daleko manja od proizvodnje kultivisane svile. Divlja svila se teze boji od kultivisane, vlakna su gruba i smedje boje, dok se boje kod kultivisane vrste krecu od zute pa sve do sive boje. Iz jedne caure se dobija oko 1000m vlakna svile, dok na godisnjem nivou proizvodnja svile iznosi oko 110 milijardi kilometara svilenog vlakna.

Caura divljih svilaca, moze da se osteti prilikom razvoja leptira, tako da svilena nit bude dosta kraca. Svila potice iz Kine i smatra se da je tajna uzgoja svilca, kao i tajna proizvodnje tkanine iz njihovih vlakana brizljivo cuvana vise od 2000 godina, cak i pod pretnjom smrcu, tajna nije otkrivana.
Svila je primarni uzrok razvitka velikog trgovackog puta - Puta svile, koji je doprineo razvijanju medjusobno udaljenih civilizacija .putem razmene raznih dostignuca u oblasti nauke i tehnike, kao sto su papir, kompas, kalendar, barut, matematika i mnoge druge. Drugi svetski rat prekinuo je trgovinu svilom iz Japana, tako da je cena svile naglo porasla, pa je americka industrija pocela tragati za zamenom, te se pocelo sa proizvodnjom sintetike. Svila je kao tekstil, veoma zdrava i kvalitetna, dobar je izolator i cista svila je tesko zapaljiva. U istim dimenzijama jaca je od celika, ima veliku rastezljivost i antialergik je, pa se kao takva koristi za proizvodnju odece, guma za bicikle, torbe za topovski barut, hirurski konac, kao i za izradu vestackih krvnih zila.Godine 555, dva vizantijska monaha su uspela prokrijumcariti jajasca dudovog svilca, sakrivsi ih u bambusove stapove. S tim jajima i znanjem o nacinu uzgoja svilenih buba koje su stekli za vreme boravka u Kini, proizvodnja svile se prosirila izvan granica Kine. tako da, danas, svi dudovi svilci u Europi vode poreklo od tih prokrijumcarenih jajasca. Najveci proizvodjaci svile su Indija i Kina.

Vino
Prvi vinogradi podignuti su oko 6000. godina p.n.e , na mestu gde se nalaze danasnja Gruzija i Jermenija. Na tom mestu, pronadjena su najstarija orudja i alati za proizvodnju vina i uredjenje vinograda. Smatra se da su jos Egipcani i narodi iz oblasti Mesopotamije, poceli sa obradom grozdja, praveci od njega slatki sirup, odnosno vino. Egipcani su izmislili nacin da presuju grozdje, unapredili su tehnike uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina, a na obalama reke Nil su uzgajali vinovu lozu, i iz njene delte vino dovozili do tadasnjih najvecih gradova Mediterana. Minojska civilizacija na Kritu je odrzavala tesne trgovacke i kulturne veze sa Egiptom, tako da je sa Krita znanje o uzgajanju vinove loze i proizvodnji vina, preneseno na ceo Helenski svet.
Rimljani su najvise doprineli kalsifikaciji vrsta grozdja. Posmatrali su i belezili najbolje karakteristike kao i razna oboljenja vinove loze. Veliki broj pisanih podataka koje su drevni Rimljani ostavili za sobom govori o njima kao dobrim vinogradarima i vinarima. Rimljani su rasprostranili znanje o pravljenje vina u Francuskoj, Nemackoj i Austriji (duz doline reke Dunav).Uloga vina u religijskim obredima hriscanskih crkava pomogla je da se ocuva njegova proizvodnja i posle pada Rimskog Carstva.
Prateci putovanja Kolumba kao i drugih istrazivaca, znanja o proizvodnji vina i uzgajanju vinove loze su se premestala iz Starog Sveta u Meksiko, Australiju, Kaliforniju kao i Juznu Ameriku,
Danas su najveci proizvodjaci vina Italija, Spanija i Francuska.  

Najbolje od Italije, Kalifornije i Francuske - VINA
Čokolada
Glavni sastojak cokolade je kakao, koji  potice iz  Juzne Amerike. Pored Juzne Amerike, jos od davnina se uzgaja i u Centralnoj Americi i Meksiku. Prvi zapis o upotrebi kakaoa potice iz 1100. godine p. n. e. Americke civilizacije, Maje i Asteci, pravili su od kakaoa cokoladna pica , koja su nazivali „gorka voda“. Tom picu  dodavali su arome cilija i vanile. Cokolada je u davna vremena bila luksuzan i skup proizvod. Smatra se da je cokolada  bila pice Bogova , a seme kakaoa Bogovi su kao blagoslov dali ljudima. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosili ljudsku zrtvu, a poslednji obrok zrtvovanog bio je kakao.
Ernan Kortes, je spanskom kralju doneo zrna kakaa, koja su se potom u manastirima uzgajala i cuvala u strogoj tajnosti. Antonio Karleti, inace italijanski trgovac, je zasluzan za proizvodnju kakaoa u Evropi, jer je uspeo da dodje do zrna kakaoa i tajno ga unese u Evropu. Jos 1657. godine, otvaraju se prve prodavnice cokolade u Londonu. Koliko je kakao zrno imalo veliku vrednost, govori i to da je Luj XIV uveo i porez na zrno. Lujevi su obozavali cokoladu, udajom Marije Antonete za Luja XVI, na francuski dvor je doveden poseban sluga, koji je imao izuzetna znanja i vestine spremanja cokolade. Kada razmisljamo o cokoladi, tesko je ne pomisliti na Svajcarsku, u koju je cokolada, zahvaljujuci italijanskim trgovcima i proizvodjacima stigla 1750. godine. Razvoj cokolade, je uzeo veliki mah, kako Evropom, tako i Amerikom. 1765. godine u Americi je pocela proizvodnja cokolade. U Austriji nastaje „Zaher torta“ , prvi kolac napravljen od cokolade. U Holandiji, pronadjen je nacin za ekstrakciju kakao-putera i obradu kakao praha u obliku u kojem se i danas koristi. U Svajcarskoj se cokolada mesa sa lesnikom i Daniel Peter, poreklom svajcarac (partner Nestlea) stvara prvu mlecnu cokoladu.
   
Slavne belgijske cokolade - Godiva

Blizi se Nova godina, Bozic i Novogodisnji praznici, pa ako ste u nedoumici, zenskoj osobi poklonite nesto od svile, luksuzno upakovanu belgijsku cokoladu i flasu dobrog vina, i budite sigurni da niste pogresili :)

You May Also Like

16 коментара

  1. ma naslov me kupio :)

    http://soupandfish.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  2. Predivne slike, obozavam tvoj ukus za slike :))
    I post je odlican!

    http://jeckamakeupbeautyandfashionpalace.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  3. Jao cokoladaaaaa!!!A tek ova slika Keri Bredso,milina!Prepredivne slike svaki put,a tekstovi romanticni kao iz neke bajke...Divno!!!<3

    ОдговориИзбриши
  4. kakve haljine! :) nekako sam ravnodusna prema cokoladi,hahha

    ОдговориИзбриши
  5. Ja dan ne smatram danom, ako u njemu nema chokolade & vina...
    Super posta ! :)

    ОдговориИзбриши
  6. ove fotke su tako lepe da mi je jako teško da odvojim pogled od njih i posvetim se tekstu :)
    pročitala sam ga što bi rekli jednim okom, na pola :D

    ОдговориИзбриши
  7. Devojke, od srca hvala na lepim komentarima :*

    ОдговориИзбриши
  8. beautiful post!

    I follow u here , follow me please
    And I ask you if follow me also here because my google give me a problems :((
    BLOGLOVIN

    ♥♥♥♥♥♥♥♥

    kiss
    Erika
    My Free Choice

    ОдговориИзбриши
  9. mljac mljac
    a editorijal iz venecije mi je jedan od drazih ove godine :)

    ОдговориИзбриши
  10. Cokolada moze, svila moze a vino cu prepustiti nekom drugom. :)

    ОдговориИзбриши
  11. Thank you Erika :)
    Jelena, i meni je to jedan od omiljenih :))
    Cipelice, Meni eto prepusti vino, necu se buniti ;)*
    Psyho, uzivaj u slikama :*
    Stasha, hvala ti :)))

    ОдговориИзбриши